Kako pripremiti
Wagglera



Izbor Waggler plovaka

Dva detalja su vrlo bitna pre početka samog pecanja: precizno podešavanje dubine i utvrđivanje vremena za koje plovak zauzima pravilan položaj. Dubina se određuje “klasično”: na udicu se stavi olovo ili takozvana sonda za merenje dubine i plovak se više puta zabacuje u zonu pecanja, i posle svakog zabaca pomera duž osnovnog najlona gore – dole, dok se ne pronađe pozicija kada vagleru iz vode viri samo vrh antene, toliko da ga možemo videti bez veće muke.

Što vrh antene manje viri iz vode - sistem je osetljiviji! Zatim se skine sonda pa se sistem e zabaci sa mamcem. Mala je verovatnoća da će ga riba odmah uzeti, pa treba odbrojati koliko je potrebno mamcu da padne na dno, odnosno koliko je potrebno da vagler sedne kako treba. Kasnije, tokom samog aktivnog pecanja, svako odstupanje u vremenu, za koje je plovak već trebao da zauzme svoju uobičajenu poziciju (da njegova antena viri pod određenim uglom i u određenoj dužini), jeste znak da je riba uzela mamac, najverovatnije presrećući ga u propadanju!

Iz ovog se može zaključiti da treba eliminisati sve druge moguće neželjene uticaje na plovak. O tome je već bilo reči u prethodnim poglavljima ove priče, ali ne i o najbitnijem: o eliminisanju takozvanog trbuha na vodi, bez čega je engleski način ribolova nezamisliv. Tako dolazimo do jednog od najbitnijih detalja, do potapanja strune koja od plovka do vrha štapa mora biti ispod površine vode, barem kada se lovi na stajaćim ili veoma sporotekućim vodama (a veglerima, po pravilu strejt varijantama, se uspešno peca i na tekućoj vodi!).

Potapanje strune, njeno skrivanje od domašaja vetra i površinskog strujanja, izvodi se tako što se posle zabačaja, kada plovak pljusne o vodenu površinu, vrh štapa u dužini od 15 do 20 cm uranja u vodu a ručica mašinice se nekoliko puta energično okrene, uz to, ako to dozvoljava prostor, vrh štapa se malo cimne unazad. Zbog takvog postupka plovak treba uvek zabaciti 1-2 metra dalje, tj. iza mesta koje prihranjujemo. Opisanim postupkomstruna se zateže, proseca površinski vodeni film i najlon tone ispod njega.

Da bi se ovaj efekat što lakše postigao treba koristiti tonuće monofile, koje valja redovno odmašćavati sredstvom za pranje suđa i ispiranjem.
Najbolje tonuće strune, tj. najloni, su fluorokarboni, ali su preskupi i po pravilu previše kruti. Ali u nedostatku pravih tonućih najlona poslužiće i neki umereno korišćen klasični najlon, pogotovo ako se prethodno špulna sa njim potopi bar na pola sata u vodu. Zbog delimično pohabanog površinskog sloja takav najlon više upija vodu i postaje teži, ali i lakše puca na čvoru! Efekat potapanja najlona bolji je što je najlon tanji.

Bez obzira na to koji najlon koristite on se tokom pecanja često zamasti pa prestaje da tone. Stoga nije zgoreg na pecanje poneti, u plastičnoj kutijici ili kesici, komad sunđera natopljenog u sredstvo za pranje suđa kojim ćemo nasapunjati najlon i zatim isprati špulnu u vodi. Kada se peca po vetru ili u jakom površinskom strujanju vrh štapa treba stalno držati potopljen! Ipak, i tada se može desiti da se plovak pomera.

Ukoliko ne želite da pokvarite prezentaciju mamca stavljanjem većeg plovka, probajte da povećate dubinu sistema tako da se po dnu vuče petnaestak centimetara predveza. Tada na to parče predveza dodajte kuglicu olova kao što je “droper“, koje će imati ulogu sidra. Ako ovo ne da rezultata pokušajte da još malo produžite deo najlona koji će se vući po dnu i da dodate još koju sitnu olovicu. Sve ovo je nužno zlo, jer koje smanjuje osetljivost sistema. Ako ni to ne da rezultat, pa čak ni stavljanje većeg vaglera - pređite na feeder!

Info

SZTR "Elektron Twiggy"
Radisava Katanića br.5
32300 Gornji Milanovac

Kontakt

Tel: (032) 700 131
Fax: (032) 717 127
e-mail: office@twiggy.rs